U fokusu - Srbija

Papren porez na zemljište

Preduzetnici i firme u nekim gradovima platiće veliki porez na imovinu.

Kada treba napuniti gradsku kasu i nadomestiti minus, lokalne vlasti koriste svaku mogućnost, i to najčešče onu koja ide preko leđa građana i privrede. Zbog nerealnih procena cene zemljišta koja se koristi kao osnovica za obračunavanje poreza na imovinu, vlasnike brojnih firmi čekaju papreni troškovi.

Rok za prijavu poreza na imovinu istekao im je juče. Tako je po proceni opštine Pećinci cena kvadrata iste njive, koja prelazi i na teritoriju Stare Pazove, čak šest puta veća.

- To je praktično jedna parcela, deli ih samo međa. Isti je kvalitet, vrednost lokacije. Za deo koji pripada Pećincima po kvadratu je cena 1.800 dinara, a za staropazovski kvadrat 300 dinara. Tako ja porez za njivu od 16.000 kvadrata, koja se vodi kao građevinsko zemljište, a do nje ni put nije stigao, treba da platim 29 miliona dinara. Pa ja po toj ceni njivu ne mogu da prodam - priča naš sagovornik Nedeljko Z. iz Beograda.

Prema proceni lokalnih vlasti u Pećincima taj plac pripada drugoj zoni, dok je susedna opština isto zemljište svrstala u treću zonu.

Ovaj primer nije jedinstven. Potpuno nerealna procena i drastične razlike u ceni mogu se uočiti upoređivanjem svake druge opštine. Prema Zakonu o porezu na imovinu, lokalne samouprave su imale obavezu da do novembra 2013. objave cenovnike za zemljište na osnovu kojeg će se obračunavati porez na imovinu u 2014. Opštinskim vlastima data je puna samostalnost u odlučivanju koliko će ovoga puta da zahvate od privrede, ali i građana. U tome se su se posebno istakli Novosađani kod kojih je cena kvadrata građevinskog zemljišta u prvoj zoni skuplja nego u Beogradu. Tu je razlika svega 1.000 dinara, ali je u drugoj zoni prestonica jeftinija čak 13.000 dinara po kvadratu. Drastične razlike u porezu na imovinu postoje i kada se uporede gradovi slični po mnogim kriterijumima.

- U opštini Novi Bečej kvadrat najkvalitetnijeg zemljišta procenjen je na 460 dinara. U Vrbasu, s druge strane, preko 1.000 dinara. Reč je o fiktivnim vrednostima koje nemaju tržišnu osnovu, ali imaju profitnu. Ista stvar je i u Beogradu. Neko je odlučio da kvadrat u prvoj zoni košta 500 evra. To je nerealno i basnoslovno, svi bi prodali i za 300 evra državi ako hoće da kupi. Opštine na ovaj način samo hoće da uzmu novac - kaže jedan od beogradskih privrednika koji je želeo da ostane anoniman.

Imaju pravo da se žale

Bivša savetnica ministra finansija Milica Bisić, koja je i radila na izmeni poreskih zakona, za “Blic” kaže da je građanima, preduzećima i preduzetnicima ostavljena mogućnost da se žale.

- Ostavljen je pravni mehanizam za osporavanje koji mogu da iskoriste svi - kaže Bisić, i dodaje da bi trebalo formirati zajedničku komisiju za usaglašavanje kriterijuma.